Međunarodni kamp: iskustvo volonterke

Ako ne znate šta biste mogli da radite na leto ili čak razmišljate o nekom kampu, a ne možete da se odlučite ni za jedan, evo prilike! Bedex čeka na vas! Da... ovo liči na reklamu. U reklamama neretko ima mnogo laži. Ovo nije laž. :) Ovo je najbolji kamp na svetu.

Zdravo, ja sam Ivana i ovo je jedna pričica o najboljem kampu na svetu koji upravo vi možete učiniti takvim. ;)

2019. godine odlučih tako da pođem na inostrane kampove (to davno beše, sećam se ja..). Otvorim kasicu, pogledam... Mmmm-da. Nije važno naći će se nešto. Pretraživaću ipak po vrsti kampa, a ne po državi u kojoj se odvija. Klik-klik-klik... za jedan dan dobila sam povratnu informaciju da sam primljena i da me s radošću očekuju. :) Croatia, here I come!

Kasnije sam doznala da su svi volonteri koji su došli na kamp putovali kraće od mene bez obzira što dolaze iz Turske, Portugalije ili čak Rusije. Živeli vlakovi, vozovi i trejnovi, njima je najlepše putovati! Posle cimerovanja u kupeu sa raznim prijatnim i manje prijatnim personama, iskrcah se u 5 ujutro na Glavni kolodvor u Zagrebu. Tu ću se i tako ću se iskrcavati naredne 4 godine sa istim koferom i istim osmehom. Nakon šetnje po Zagrebu i istraživanja uz mapu (jer stvarno je rano igde poći) obilazim sve ono o čemu sam čitala i slušala u hrvatskim serijama. Uaaaaaau. Zatim sam poslala razglednice sa obaveštenjem da sam stigla i otišla međumesnim vozićem pravo za Bedekovčinu gde se na vrhu brda u šumi krije dvorac!!! koji pripada Odgojnom domu.

Iako se na putu za tzv. Bedex prolazi kroz razna mesta neuobičajenih imena (proverite sami), tamo u dvorcu zaista žive princeze. :) Prvo nisu želele da razgovaraju sa nama, ma ni da nas pogledaju! Stalno su zurile u svoje telefone (kada su imale dopuštenje jer... to je ipak popravni dom za devojčice). Ali, bili smo toliko naporni da smo kroz društvene mreže, pesmu, nametanje, igre i izigravanje neveštih zadobili njihovu punu pažnju. Uz nas su počele da razgovaraju uljudnije, nisu bile ljutite, pričale su, smejale se, plakale i delile svoje probleme i nedoumice. Osećale su se živo i lepo i nisu se stidele sebe, niti tražile utehu u nedozvoljenim stvarima. Stvarala se prava magija!

Ubrzo je kamp dobio novo obličje i skup izvanrednih ljudi koji učestvuju u njegovoj organizaciji se povećao. Takođe, proširili smo ciljnu grupu na kampu pa su se uključila deca iz okolnih mesta. Skromno obučena, poneko musav, mnogi neočešljani, očiju punih zbunjenosti... Dva sata kasnije: jedu i smeju se, drže volontere za ruke, imamo turnir i kreativne umetničke sekcije. Dva dana kasnije: govore italijanski, španski, turski, ruski, češki, a o srpskom da i ne govorimo koliko rasturaju! :) Ceo teren je prekriven balonima od sapunice, trešti muzika, crtamo murale i valjamo se po travi. Nema dana bez plesa, pesme, šala, smeha, ali i vrednog rada i dobrih dela za druge. Pomalo pešačimo, putujemo, upoznajemo okolni teren, jedni druge, ali i svako sebe. Ponovo smo uz decu svi deca. Mešaju se umetnost i nauka, sve moguće i nemoguće priče. Svaka ideja uz timski rad postaje stvarnost. Mešaju se navike, jezici, tradicija, kulture i svi rastemo, rastemo do... do deteta. ;)

A onda prođe tih nekoliko nezaboravnih dana. Pun kofer sećanja i utisaka svako sa sobom nosi. Do dogodine, kažu vaspitačice u Bedexu, sva mala usta pričaju o kampu. U julu opet susret i opet i opet. :)

Kampovi su zakon.

Autorica: Ivana, volonterka iz Srbije uz podršku Marijane Brcko, volonterke